Putopis

British Airways je na beogradskom aerodromu postavio štand za promociju Internet servisa za kupovinu karata i prijavljivanje za let. Nisam još bio do aerodroma da vidim kako to izgleda, ali evo kakva su bila iskustva sa prijavljivanjem na londonskom aerodromu Heathrow.

Prvi korak je bio online rezervacija i plaćanje karata za naÅ¡ let od Londona do Beograda (to je već opisano u blog-u, British Airways online). Kada kupite kartu online, dobijate broj rezervacije (booking reference) i elektronsku kartu koju možete odÅ¡tampati. Kada doÄ‘e vreme za put, na samom aerodromu se koristi neki od kioska tj. terminala koji su postavljeni za samostalno prijavljivanje (check-in). Njihovo korišćenje je veoma jednostavno – trebate da ukucate broj rezervacije, odgovorite na nekoliko pitanja i na kraju odÅ¡tampate vaÅ¡u kartu za ulazak u avion. Najbolji deo ovog procesa (bar za mene:) je Å¡to po sami možete izabrati mesto u avionu gde želite da sedite – koji red, do prozora ili hodnika, itd. Ja sam, naravno, izabrao ono pored krilnih izlaza gde ima viÅ¡e mesta za noge (izbor tih mesta zahteva i da potvrdite da ste fizički spremni, u slučaju da treba koristiti izlaze za slučaj opasnosti).

Kada kupujete kartu na Internetu, negde u uslovima se napominje da pri dolasku na aerodrom morate pokazati kreditnu karticu kojom ste izvrÅ¡ili plaćanje. I zaista, u nekom trenutku je check-in kiosk zatražio da ubacim karticu u maÅ¡inu i zatim dozvolio nastavak procedure – zato pazite da ne krenete na put bez kartice koju ste koristili za plaćanje (pretpostavljam da maÅ¡ina u kiosku samo skenira ali ne radi autorizaciju kartice, pa joj se može poturiti i neka druga, ali…).

Po zavrÅ¡etku prijavljivanja sa odÅ¡tampanom boarding kartom treba otići do “bagage drop-in” Å¡altera i predati prtljag – taj drop-in Å¡alter je ustvari isto onaj Å¡alter gde ste ranije čekali da zavrÅ¡ite celu proceduru, samo sada služi da donesete gotovu boarding kartu i ostavite prtljag. Dakle Å¡alteri su i dalje neizbežni, ali samo korišćenje check-in kioska ubrzava celu proceduru i smanjuje gužve. Naravno, ukoliko putujete sa malo stvari možete preskočiti predavanje prtljaga i sve obaviti online pre polaska na put, ali uz potpuno idiotska ograničenja sadržaja ručnog prtljaga postalo je teÅ¡ko spakovati se na taj način.

Zadnju noć pre povratka u Beograd proveli smo na aerodromu Heathrow, odnosno njegovom Terminalu 4 (koristi ga British Airways za veći deo svojih letova, JAT Airways koristi Terminal 2). Računali smo da nam je to nekomforna, ali najmanje rizična kombinacija, s obzirom da smo imali jutarnji let (oko 9h, to je za mene rano jutro :), a nismo mogli da se pouzdamo u procenu vremena potrebnog da rano ustanemo, dođemo do aerodroma (uz promenu nekoliko prevoznih sredstava) i prođemo kontrole na ulazu. S obzirom na pojačane kontrole zbog skorašnjeg pokušaja postavljanja bombi u Londonu, naročito je security bio nepoznat faktor. Kasnije smo saznali da je nekolko sati posle našeg leta bila dignuta uzbuna (bez prave opasnosti, kako se na kraju ispostavilo), svi putnici su morali da napuste T4 koji je bio zatvoren nekoliko sati, a stotinak letova je bilo otkazano.

Nismo bili jedini koji su se odlučili za varijantu spavanja na aerodromu. NeÅ¡to pre ponoći, otprilike kada je stigao poslednji večernji tube za Heathrow, aerodromom su povremeni prolazili putnici tražeći deo koji je pogodan za spavanje. Ovakvih mesta nema mnogo – nekoliko stolova u Starbucks-u (otvorenom skoro cele noći) su već zauzeli ranoranioci, kafić na meÄ‘uspratu nije bio pogodan (zatvara se na nekoliko sati), pa su kao najbolja mesta ostala “rezervisana” sediÅ¡ta kod odlaznog dela aerodroma. Naravno, “spavanje” na aerodromu se uglavnom svelo na kratkotrajno dremanje, poÅ¡to sediÅ¡ta nisu bila udobna a mir su remetile razne maÅ¡ine za čišćenje i ljudi koji prolaze, a najveću buku je pravila (ovde isključujem režim za političku korektnost) grupa nevaspitanih ženetina iz neke afričke zemlje – prosto je neverovatno koliko je njihovo vriskanje (izgledalo je kao da prepričavaju neku Å¡pansku seriju) u sitne sate odzvanjalo aerodromom i prolazilo kroz čepiće za uÅ¡i, za koje sam mislio da će biti dovoljna zaÅ¡tita od buke.

 

Vratili smo se sa ekspedicije u Englesku i Å kotsku (a u meÄ‘uvremenu se i odmorili od povratka) … Zadnjih nedelju dana u Londonu je brzo proÅ¡lo, pa nije bilo mnogo vremena za svakodnevni update blog-a. Ali ostalo je mnogo utisaka i slika, pa ćemo o tome pisati naknadno, u trenucima podsećanja na engleske kiÅ¡e dok prži beogradsko sunce :). 

Slika u prilogu nas je dočekala na aerodromu Stansted (jednom od londonskih aerodroma, intenzivno ga koristi Ryanair) na koji smo doleteli iz Glazgova. Možda je preterano potpuno izdvojiti London od ostatka sveta kako bi se moglo zaključiti po ovom putokazu, ali joÅ¡ jednom se potvrdilo da je u pitanju zaista čudo od grada. Nedelju dana provedenih u Londonu bilo je ispunjeno raznim aktivnostima, ali opet nismo stigli da vidimo sve Å¡to smo planirali, a kamoli sve ono Å¡to London pruža – ovde vam teÅ¡ko može biti dosadno.

Glasgow je vekovima bio značajan trgovački centar, a to je i danas. Kažu da je posle Londona ovo najbolje mesto za shopping u Velikoj Britaniji, i zaista grad je prepun raznih radnji i tržnih centara. I pored toga što u Glazgovu nema mnogo turista (koji obično prave gužvu po centru), ulice su i tokom dana bile pune ljudi, a naravno najveća gužva nastaje u vreme ručka i po završetku radnog vremena.

S obzirom da se radnje zatvaraju ranije (obično oko 18h, a četvrtak je najčešće dan kad rade duže), uveče centar prilično opusti (osim delova gde su koncentrisani restorani i pabovi). U Glazgov smo doÅ¡li u nedelju uveče (naravno i dalje je “veče” uslovan pojam poÅ¡to u ovo vreme mrak pada tek posle 22h) i dok smo iÅ¡li od autobuske stanice ka hostelu (koji se nalazio uz reku, u oblasti oko železničke stanice) sporedne ulice su bile prazne, uz sumnjive likove koji su se ponegde pojavljivali – za trenutak sam se osećao sam kao da smo u Americi.

Centar Glazgova nalazi se  iznad severne obale reke Clyde i čine ga pravilno raspoređene ulice, od kojih su nekoliko glavnih pešačka zona. Prilično je jednostavan za snalaženje, ako se izgubite, kad tad ćete naleteti na reku ili poslovni deo grada, ili ćete po nedostatku radnji shvatiti da ste izašli iz centra :).  

Od Edinburga (Edinburgh) do Glazgova (Glasgow) smo putovali autobusom nešto više od sat vremena, ali deluje kao da je razlika između mnogo veća. Najveći broj stanovništva Škotske skoncentrisan je na području ova dva grada, a rivalitet između istočne (Edinburg) i zapadne (Glazgov) strane je uvek prisutan. Glazgov je najveći grad Škotske, ali Edinburg je glavni grad i istorijski značajniji. Glazgov je bio poznati trgovački centar, a u vreme industrijske revolucije još više je dobio na značaju (naročito je bio poznat po brodogradnji), a danas je poslovni i finansijski centar Škotske. Čak je jedno vreme (na prelazu iz 19. u 20. vek) Glazgov bio četvrti najveći grad u Evropi (iza Londona, Pariza i Berlina).

Dok Edinburg pleni na prvi pogled i prava je picture-perfect turistička atrakcija, Glazgov deluje “običnije” (kao grad u kome ljudi zaista žive) i traži vremena za upoznavanje. Ovde je klima drugačija i (bar trenutno) prijatnija -kiÅ¡a je prestala i neÅ¡to je toplije. Po prespavanoj noći (odmor je bio potreban posle silnog bazanja po highlands-ima), krenuli smo u Å¡etnju niz reku Clyde i ovaj deo nas je podsetio na Beograd – ne zato Å¡to zaista liči, već zato Å¡to je i ovde obala reke prilično zapostavljena. Ipak može se videti nekoliko zanimljivih zdanja, recimo naučni centar (Glasgow Science Scentre) ili koncertna dvorana Clyde Auditorium, koja me malo podseća na zgradu opere u Sidneju (naravno, nije toliko impresivna kao sidnejska varijanta). Poslednja od slika prikazanih ispod je zgrada koja se nalazi sa druge strane grada i predstavlja najviÅ¡i bioskop na svetu (zvanično upisano u Ginisovu knjigu rekorda) i u njoj se nalazi čak 18 bioskopskih sala.

  

  

Evo joÅ¡ malo slika iz Edinburga – obasjani Edinburgh Castle, pogled na Princes Street, pogled iz parka (Princes Street Gardens) na stari grad, itd. Zanimljivo je da park odvaja Old Town i New Town, a napravljen je na delu teritorije (u drugom delu se sada nalazi Waverley železnička stanica) koju je nekad zauzimalo jezero North Loch. Kada je sredinom 18. veka stari Edinburgh postao prenaseljen i izuzetno zagaÄ‘en, ovo jezero je isuÅ¡eno a zatim je sa druge strane izgraÄ‘en novi grad.