Putopis

Zadnju noć pre povratka u Beograd proveli smo na aerodromu Heathrow, odnosno njegovom Terminalu 4 (koristi ga British Airways za veći deo svojih letova, JAT Airways koristi Terminal 2). Računali smo da nam je to nekomforna, ali najmanje rizična kombinacija, s obzirom da smo imali jutarnji let (oko 9h, to je za mene rano jutro :), a nismo mogli da se pouzdamo u procenu vremena potrebnog da rano ustanemo, dođemo do aerodroma (uz promenu nekoliko prevoznih sredstava) i prođemo kontrole na ulazu. S obzirom na pojačane kontrole zbog skorašnjeg pokušaja postavljanja bombi u Londonu, naročito je security bio nepoznat faktor. Kasnije smo saznali da je nekolko sati posle našeg leta bila dignuta uzbuna (bez prave opasnosti, kako se na kraju ispostavilo), svi putnici su morali da napuste T4 koji je bio zatvoren nekoliko sati, a stotinak letova je bilo otkazano.

Nismo bili jedini koji su se odlučili za varijantu spavanja na aerodromu. NeÅ¡to pre ponoći, otprilike kada je stigao poslednji večernji tube za Heathrow, aerodromom su povremeni prolazili putnici tražeći deo koji je pogodan za spavanje. Ovakvih mesta nema mnogo – nekoliko stolova u Starbucks-u (otvorenom skoro cele noći) su već zauzeli ranoranioci, kafić na meÄ‘uspratu nije bio pogodan (zatvara se na nekoliko sati), pa su kao najbolja mesta ostala “rezervisana” sediÅ¡ta kod odlaznog dela aerodroma. Naravno, “spavanje” na aerodromu se uglavnom svelo na kratkotrajno dremanje, poÅ¡to sediÅ¡ta nisu bila udobna a mir su remetile razne maÅ¡ine za čišćenje i ljudi koji prolaze, a najveću buku je pravila (ovde isključujem režim za političku korektnost) grupa nevaspitanih ženetina iz neke afričke zemlje – prosto je neverovatno koliko je njihovo vriskanje (izgledalo je kao da prepričavaju neku Å¡pansku seriju) u sitne sate odzvanjalo aerodromom i prolazilo kroz čepiće za uÅ¡i, za koje sam mislio da će biti dovoljna zaÅ¡tita od buke.