Putopis

Slično kao u Irskoj, i u Škotskoj je vekovima krompir bio osnovna hrana najširih slojeva stanovništva, a i ovde se prepričavaju posledice gladnih godina kada zbog lošeg roda krompira hrane nije bilo dovoljno. Naravno ovo više nije slučaj, ali krompir je i dalje jedna od osnovnih namirnica, a jedan od lokalnih specijaliteta je pečeni krompir (baked potato) sa raznim dodacima. Probali smo varijantu u The Baked Potato Shop koja je blizu tradicionalnoj – veliki pečeni krompir je rasečen i napunjen mladim sirom (cottage cheese). Vrlo jednostavno i jako ukusno jelo, čak je i korica krompira bila odlična :).

 

Ni hosteli nisu viÅ¡e ono Å¡to su nekada bili. Za poslednju noć u Edinburghu prebacili smo se u Smart City Hostel, koji se reklamira kao hostel sa pet zvezdica. Za pravih pet zvezdica mu nedostaje nekoliko stvari, ali nalazi se na odličnoj lokaciji (u starom gradu, odmah ispod Royal Mile) ima računare za pristup Internetu i besplatan wireless (evo konačno prilike da se ažurira blog), besprekorno je čist, sobe su sa sopstvenim kupatilom (i u slučaju viÅ¡ekrevetnih soba) i neograničenom količinom tople vode, neke sobe imaju i sopstvenu kuhinju, grejanje radi sve vreme (jako bitno za Å kotsku, čak i leti), u sklopu hostela je dobar kafić/restoran sa baÅ¡tom, itd. Bio sam u raznim hostelima, i ovaj je najbolji do sada (ali je i meÄ‘u najskupljim – platili smo neÅ¡to ispod 50 funti za dvokrevetnu sobu,  dok je krevet u osmokrevetnim spavaonicama 18 funti – u Engleskoj i Å kotskoj je sve skuplje nego na većini drugih mesta).

   

The Royal Mile je najpoznatija ulica u Edinburgu. Počinje (ili zavrÅ¡ava, zavisno sa koje strane gledate) na vrhu grebena kod EdinburÅ¡ke tvrÄ‘ave (Edinburgh Castle), dok se na njenom donjem kraju nalazi Holyrood Palace – rezidencija Å¡kotskih kraljeva i kraljica joÅ¡ od 15 veka, koju danas koristi britanska kraljica kao zvaničnu rezidenciju u Å kotskoj. Zanimljivo je da se odmah preko puta, u zgradi zanimljive arhitekture (kombinacija stakla, drveta i kamena), nalazi novi Å¡kotski parlament (Scottish Parliament) koji ima ograničenu zakonodavnu funkciju – za sada. Zgrada starog parlamenta (Estates of Parliament) nalazi se u srediÅ¡njem delu The Royal Mile i u toj zgradi se nalaze vrhovni organi pravosudne vlasti (High Court of Justiciary i Court of Session).

Royal Mile se u stvari sastoji od nekoliko ulica i često se identifikuje sa središnjom High Street. Najvećim delom je popločana kaldrmom i uglavnom je pešačka zona. Ovde se nalazi najveća količina radnji za turiste, pa ako hoćete da nabavite neki kič suvenir, gajde, kilt ili ceo komplet tradicionalne nošnje (standardne cene ovakvih kompleta su reda nekoliko stotina funti), onda je ovo pravo mesto. Na Royal Mile se nalazi i dosta pabova i restorana, ali dobro je prošetati i po sporednim ulicama, a još bolje obići stari i novi deo grada – Edinburg pruža mnogo više od onoga što se može naći na njegovoj najpoznatijoj ulici.

 

TeÅ¡ki oblaci, provala oblaka, magla, dosadna sitna kiÅ¡a, uz poneki tračak sunca – ovo je tipično letnje vreme u Å kotskoj. Ne pomaže mnogo ni Å¡to su dani dugi tj. noći su (skoro) bele – nalazimo se dosta na severu, i u ovo vreme oko letnje dugodnevnice, u 10 sati uveče joÅ¡ uvek je dan. Ovih dana najviÅ¡a temperatura je oko 16 stepeni, Å¡to prija posle paklene beogradske vrućine. Ovde izgleda nema prekida grejne sezone, pa grejanje i dalje radi, Å¡to je dobro :).

Ipak vreme može prijatno da iznenadi. Probudili smo se uz kiÅ¡u koja nije prestala da zasipa grad. Lokalni radio je izveÅ¡tavao o gužvama i blokiranim ulicama i sve je govorilo da će ovo biti odličan dan za obilazak muzeja i galerija, uz Å¡to manje vremena provedenog na otvorenom. Ipak, dok smo izaÅ¡li dogodila se drastična promena vremena – sunce se probilo, rasteralo sive oblake, osuÅ¡ilo ulice i pružilo nam mogućnost detaljnog obilaska grada bez razmiÅ¡ljanja o vremenu, bar do sledeće kiÅ¡e (koja je opet doÅ¡la popodne). 

 

 

Po izlasku sa železničke stanice, bio je dovoljan samo trenutak i pogled na obrise grada da bi nas Edinburg (naziv grada Edinburgh ovde se izgovara kao “edinbra”) osvojio – stare zgrade, uglavnom od sivog kamena, izgledale su prelepo i na tmurnom vremenu. IzaÅ¡li smo na Princes Street, centralnu saobraćajnicu (joÅ¡ poznatija ulica je High Street koja čini deo Royal Mile poteza, ali ona funkcioniÅ¡e uglavnom kao peÅ¡ačka zona), odakle se pruža jedan od najboljih pogleda na zgrade koje čine obode starog dela grada. Starost je ovde relativna, pa tako stari deo (Old City) čine ulice i zgrade postavljene joÅ¡ u srednjem veku ispod kojih se i dalje nalaze joÅ¡ stariji slojevi, dok se novim gradom (New Town) smatra deo nastao planski krajem 18 veka, u pokuÅ¡aju reÅ¡enja problema pretrpanosti i zagaÄ‘enosti starog grada. U to vreme gradom je vladala kuga, a danas vladaju turisti, pa je Edinburg postao drugi najznačajniji turistički centar u Velikoj Britaniji, posle Londona. Najveća gužva je u avgustu, kada se održava čuveni Festival (koga u stvari čini viÅ¡e festivala koji se održavaju istovremeno), tako da smo za putovanje izabrali dobar period kada gužve joÅ¡ uvek nisu velike, a vremenske prilike su podnoÅ¡ljive.

   

Evo već drugi put koristimo Megabus (tj. ovaj put Megatrain), ovaj put od Manchester-a do Edinburgh-a, po istoj “you-cant-beat-the-price” ceni od jedne funte (odnosno za dvoje to doÄ‘e 2*1 funta, plus pola funte za troÅ¡kove plaćanja karticom i to je sve, nema dodatnih troÅ¡kova). Ovaj put je to joÅ¡ bolja varijanta nego autobus od Londona do Sheffield-a – sada putujemo vozom, i to brzim i udobnim Virgin Train-om kome za ovu relaciju treba oko 3.5 sati. Megabus/Megatrain nema svoje vozove, već pravi ovakve kombinacije sa Virgin-om i joÅ¡ nekim kompanijama, a jedini problem je Å¡to nemate garantovanu rezervaciju sediÅ¡ta. Ali ovaj voz je bio poluprazan pa mesto nije problem, a povrh toga baÅ¡ danas sistem za rezervisanje je krahirao i niko nije imao rezervaciju – kapetan voza se zbog toga mnogo izvinjavao, ali rezultat je bio da smo mogli da sednemo gde hoćemo :).

Naravno, da bi se dobila karta za jednu funtu potrebno je rezervisati je dosta ranije. Za većinu linija, karte su dostupne 45 dana pre dana putovanja, a već posle nekoliko dana na popularnim relacijama nestane jeftinih karata. Mi smo sve kupovine obavili na vreme, tako da ćemo se joÅ¡ voziti za po funtu :). Nikakvu “kartu” u stvari ne dobijate, već samo Å¡ifru koju treba odÅ¡tampati i pokazati vozaču ili kondukteru, a prihvatljiva je i varijanta da mu samo pokažete SMS poruku sa brojem rezervacije (ako ste prilikom plaćanja izabrali opciju slanja SMS-a).

Megabus/Megatrain kao low budget sistem autobusa i vozova drži kompanija Stagecoach, koja inače drži lokalni prevoz u velikom broju engleskih gradova. Megabus autobuse kritikuju kao često rashodovane i prljave, ali recimo u poređenju sa našim standardom, ovo su sasvim dobri autobusi. A za britanski dinar tj. jednu funtu su sjajni.