Putopis

Glavne odlike krajolika Škotske su planine i brda (zvani „ben“ na škotskom jeziku), doline („glen“) i jezera („loch“). Kako smo se od ravničarskog dela kretali ka severozapadu Škotske, pejsaži su postajali sve lepši. Hranjeni kišom koja redovno pada, sa brojnih vrhova slivali su se brzi potoci, koji su ponegde nestajali pod zemljom ili se slivali u dolinu praveći uz put po koji vodopad, a zelenilom prekriveni predeli ogledali su se u površini jezera. Škotska je poznata po lepoti svoje prirode i to se vidi u ovim predelima – ipak ne mogu a da ne primetim da neke naše planine nisu ništa manje lepe.

NajviÅ¡i vrh Å kotske (istovremeno i Velike Britanije) je Ben Nevis čija visina iznosi 1344 metra – ovo je prilično skromno za naÅ¡e pojmove, ali s obzirom na konfiguraciju terena (povezane doline i jezera koji se nalaze na maloj nadmorskoj visini) odaje utisak veće visine. Zbog te konfiguracije terena i vožnja nije naporna – put povremeno vijuga ali bez mnogo penjanja i spuÅ¡tanja, dok tunela uopÅ¡te nema. Posle brzog ručka u lokalnom restoranu za kamiondžije i turiste, uz put smo napravili nekoliko stajanja i na kraju doÅ¡li do odrediÅ¡ta za noćenje – Loch Ness-a. Å koti inače pojmom „loch“ (čita se „loh“) nazivaju ono Å¡to bi smo mi zvali jezerima, ali takoÄ‘e i brojne morske zalive na razuÄ‘enoj obali. Engleski termin “lake” se koristi samo za jedno jezero, sve ostalo su loh-ovi.

   

Za Eilean Donan (ovo je škotska varijanta naziva Island of Donan) lokalni vodiči kažu da je najslikaniji zamak na svetu. Ova izjava je verovatno preterana (ovde ne dolazi baš toliko turista koji neprestano škljocaju), ali Eilean Donan se često koristi kao motiv iz Škotske, poznat je i iz čuvenog filma Highlander, a imao je i ulogu u jednom Bond James Bond-u (The World Is Not Enough).

Eilean Donan je izgrađen početkom 12. veka na malom ostrvu (koje je u međuvremeno povezano sa kopnom) i postao je uporište klana MacKenzie, da bi ga kasnije nasledio klan MacRae. Početkom 18. veka zamak je potpuno razrušen – prvo su ga nakratko preuzeli španci (o ovome možda više neki drugi put kad budemo pričali o istoriji Škotske), da bi ga ubrzo posle toga engleska mornarica ponovo osvojila i porušila. Za današnji izgled zaslužna je višegodišnja restauracija koju je sproveo jedan od članova klana MacRae početkom 20. veka. Dakle Eileen Donan možda više ne izgleda kao onda kada je napravljen prvi put, ali ovo je zamak dostojan nekog highlander-a.

Hairy coo (najpribližniji prevod bi bio čupava krava, odnosno goveče) ili highland cattle (brđanska stoka) je naziv za jako simpatičnu životinjsku vrstu koja je jedna od maskota Škotske. Kao što se iz imena može naslutiti, čupavo goveče se od svojih rođaka razlikuje po tome što je čupavo, što je jasno iz dole priloženih slika. Veliki broj organizovanih tura po Škotskoj se zaustavlja pored livade gde se nalazi hairy coo po imenu Hamish, koji je najpoznatiji i najslikaniji primerak svoje vrste. S obzirom da je ovo jedini primerak koji se može videti u okolini, izgleda kao je ovo napravljeno kao predstava za turiste. Ipak posle Hamish-a smo po škotskim brdima povremeno viđali grupe ovih čupavih životinja (koje su odlično prilagođene životu u brdima), tako da je potvrđeno postojanje čupavih govečića.

Ni hosteli nisu viÅ¡e ono Å¡to su nekada bili. Za poslednju noć u Edinburghu prebacili smo se u Smart City Hostel, koji se reklamira kao hostel sa pet zvezdica. Za pravih pet zvezdica mu nedostaje nekoliko stvari, ali nalazi se na odličnoj lokaciji (u starom gradu, odmah ispod Royal Mile) ima računare za pristup Internetu i besplatan wireless (evo konačno prilike da se ažurira blog), besprekorno je čist, sobe su sa sopstvenim kupatilom (i u slučaju viÅ¡ekrevetnih soba) i neograničenom količinom tople vode, neke sobe imaju i sopstvenu kuhinju, grejanje radi sve vreme (jako bitno za Å kotsku, čak i leti), u sklopu hostela je dobar kafić/restoran sa baÅ¡tom, itd. Bio sam u raznim hostelima, i ovaj je najbolji do sada (ali je i meÄ‘u najskupljim – platili smo neÅ¡to ispod 50 funti za dvokrevetnu sobu,  dok je krevet u osmokrevetnim spavaonicama 18 funti – u Engleskoj i Å kotskoj je sve skuplje nego na većini drugih mesta).

   

The Royal Mile je najpoznatija ulica u Edinburgu. Počinje (ili zavrÅ¡ava, zavisno sa koje strane gledate) na vrhu grebena kod EdinburÅ¡ke tvrÄ‘ave (Edinburgh Castle), dok se na njenom donjem kraju nalazi Holyrood Palace – rezidencija Å¡kotskih kraljeva i kraljica joÅ¡ od 15 veka, koju danas koristi britanska kraljica kao zvaničnu rezidenciju u Å kotskoj. Zanimljivo je da se odmah preko puta, u zgradi zanimljive arhitekture (kombinacija stakla, drveta i kamena), nalazi novi Å¡kotski parlament (Scottish Parliament) koji ima ograničenu zakonodavnu funkciju – za sada. Zgrada starog parlamenta (Estates of Parliament) nalazi se u srediÅ¡njem delu The Royal Mile i u toj zgradi se nalaze vrhovni organi pravosudne vlasti (High Court of Justiciary i Court of Session).

Royal Mile se u stvari sastoji od nekoliko ulica i često se identifikuje sa središnjom High Street. Najvećim delom je popločana kaldrmom i uglavnom je pešačka zona. Ovde se nalazi najveća količina radnji za turiste, pa ako hoćete da nabavite neki kič suvenir, gajde, kilt ili ceo komplet tradicionalne nošnje (standardne cene ovakvih kompleta su reda nekoliko stotina funti), onda je ovo pravo mesto. Na Royal Mile se nalazi i dosta pabova i restorana, ali dobro je prošetati i po sporednim ulicama, a još bolje obići stari i novi deo grada – Edinburg pruža mnogo više od onoga što se može naći na njegovoj najpoznatijoj ulici.

 

TeÅ¡ki oblaci, provala oblaka, magla, dosadna sitna kiÅ¡a, uz poneki tračak sunca – ovo je tipično letnje vreme u Å kotskoj. Ne pomaže mnogo ni Å¡to su dani dugi tj. noći su (skoro) bele – nalazimo se dosta na severu, i u ovo vreme oko letnje dugodnevnice, u 10 sati uveče joÅ¡ uvek je dan. Ovih dana najviÅ¡a temperatura je oko 16 stepeni, Å¡to prija posle paklene beogradske vrućine. Ovde izgleda nema prekida grejne sezone, pa grejanje i dalje radi, Å¡to je dobro :).

Ipak vreme može prijatno da iznenadi. Probudili smo se uz kiÅ¡u koja nije prestala da zasipa grad. Lokalni radio je izveÅ¡tavao o gužvama i blokiranim ulicama i sve je govorilo da će ovo biti odličan dan za obilazak muzeja i galerija, uz Å¡to manje vremena provedenog na otvorenom. Ipak, dok smo izaÅ¡li dogodila se drastična promena vremena – sunce se probilo, rasteralo sive oblake, osuÅ¡ilo ulice i pružilo nam mogućnost detaljnog obilaska grada bez razmiÅ¡ljanja o vremenu, bar do sledeće kiÅ¡e (koja je opet doÅ¡la popodne).